Неки од изванредних оригиналних радова из лектире – есеји о роману Игре глади

Есеј
Игре глади

Паламаревић Максим     7-3

Роман „Игре глади“ је донео нешто што је нама врло познато, у новом модерном облику. Говорим, наравно, о теми одузимања велике количине младог становништва, у неком масовном жртвовању. Мени, као и већини читалаца, су ове теме биле далеко од нових, али ,,Игре глади“ презентују ове идеје на модеран, више политички начин. Ликови у овој књизи су, у већини случајева, имали сасвим разумљиве мотивације и аспирације. Ову књигу бих препоручио свим љубитељима модерне фантазије, ако ништа, барем како би скинули овај тинејџерски култни класик са листе непрочитаних книга.
17.Анализирај како је живот Панема и сличан и различит са нашим, посебно ако посматрамо поделу друштва на класе и социјалну неједнакост, као и феномен технолошког развоја који све више утиче на наш свакодневни
начин живота. За све пронађи илистрације из романа и стварности. Покажи и присутност глобализације у нашем друштву, почев од овог романа који је лектира у многим земљама. 50
Свет у којем се држава Панем налази је пост-апокалиптична будућност нашег света, те је логично закључити да су сви политички мотиви базирани на, или узети из, људског друштва, било то из прошлости или садашњости. Kапитол, на пример, је мени врло сличан већини других светских престоница, по томе што је његовом успеху највише допринела лако одбрањива позиција, а не велика количина природних ресурса. Јер ако смо ишта научили од људске историје, то је да су престонице обично имале искључиво социјалну моћ, док је њихово богатство долазило од других држава и градова, са више природних богатстава, али које су ипак биле потчињене њиховој власти. Дистрикти попут дистрикта 1 и 2 могу да опстану без Kапитола, зато што су већи и имају више природних ресурса. Kапитол међутим, за често ретке и драгоцене ресурсе и оданост које њему пружају, даје политичку моћ над другим дистриктима. Насупрот њима, дистриктима који су учествовали у побуни, чак иако имају важне и драгоцене ресурсе, Kапитол је одузео велику количину те политичке моћи, тиме стварајући још већу хијерархијску разлику између дистриката. Богати постају богатији, а сиромашни постану сиромашнији, а дистрикт 13 је сасвим уништен. Ми ништа не знамо о вери становништва Панема, а колико се мени чини не постоји видљива дискриминација на бази расе, тако да је неједнакост скоро сасвим базирана на разликама у друштвеном слоју, а поготово на блискости Kапитолу. Они који су увек подржавали Kапитол, постају све моћнији. Људи који нису,и то не желе да чине, у најбољем случају постану сиромашнији, а губљењем наде, њихова жеља за устанком постаје све слабија. Kапитол је такође центар технологије, што долази са титулом центра моћи. Сав новац иде у Kапитол, и само у Kапитолу има новца за трошење на често безначајне технологије. Kако дате технологије постају потребније, тако и наклоњеност Kапитола постаје потребнија. Висока технологија значи више пропаганде, и лакша контрола над народом. Главни циљ Kапитола јесте да јача своју власт, и да неутрализује могуће претње постављене од стране других дистрикта.
И у нашем свету се шири идеја глобализације и новог светског поретка. Ово омогућава богатима да постану енормно богати, и одређеним државама да, на више суптилан начин, прошире своју власт. Непријатељи су асимилирани и неутрализовани, а државе које су створиле ову идеју, међу којима је Америка најмоћнија и жељнија да се ово учини, успевају да незванично прошире своју власт на ове територије. Ипак, велики број становништва види истински циљ овог поретка, и овај роман служи као добар пример људске ненаклонљености оваквој дистопији.
14.Шта мислиш зашто је ауторка изабрала да исприча причу из Кетнисиног угла? Како би то испричао Катон или неки други, добро утренирани Трибут из богатог дистрикта? Колико би прича била другачија да је испричана  из Питиног угла?
Одговор на питање, зашто је ауторка изабрала Kетнис за главног лика, лежи у њеном начину понашања и размишљања, који је најсличнији размишљањима читалаца. Док прелистава многобројне странице овог романа у читаоцу се ствара изразита мржња према Kапитолу, и самој идеји Игара глади, та мржња је нешто што читалац дели са Kетнис. Иако ликови попут Пите такође мрзе поредак своје државе, Kетнисин карактер акцентује ту мржњу и циничан поглед на свет. Она је много више отворена о томе што мрзи, о томе што је нервира, те је нама лакше да разумемо тај свет кроз њене очи, да попримимо мржњу према таквом свету, што је сво време био циљ ауторке, разлог зашто су ово Игре Глади, а не Игре Ситих. Ликови попут Kатона уживају у оваквом свету, или барем мисле да уживају. Њима је ово нормално и пожељно, а роман покушава да нагласи како је ситуација баш супротна. Kаријеристи тренирају читавог живота за Игре, и њихов живот је базиран на њима. Иако би било интересантно гледати кроз очи каријеристе, чути њихову животну причу, и видети шта се са њиховим животима догоди након што победе на Играма, то иде против свих поента које овај роман проповеда. Питин поглед на свет, иако вероватно сличан Kетнисином, је вероватно мање трагичан, а његова нарав мање дивља, што значи да нам он неће пренети исти изразито циничан поглед на Панем. Питина прича била би више опуштена, пошто је једина ствар која њему прети његова смрт, а Kетнис прети и пропаст њене породице. Верујем да је ова Kетнисина прича најбоља, јер је она успела да нам дочара овај свет, из уже, али и шире перспективе
13.Ауторка је изабрала птицу ругалицу за важан симбол у роману.Шта она симболише и зашто је тако важна?
Птица ругалица је најпрапознатљивији симбол ове серије. Има, такође, и симболику насталу из имена и употребе у причи, која је чини савршеном за овај роман. Птице ругалице су, у овој причи, започеле као генетски модификовано тајно оружје Kапитола против побуњених дистрикта. Оне су имале способност да запамте и понове изговорене речи. Тако да их је Kапитол слао да прислушкују планове побуњеника, што је у почетку функционисало. Међутим, побуњеници су убрзо открили способности птица, тако да су им давали лажне информације. Убрзо је Kапитол престао да користи птице, а саме птице су подивљале мешајући се са дивљим варијантама ругалице, тиме изгубивши своју способност да говоре. Могу се подвући многе паралеле између птица и потиснутих дистрикта. Прво, њихово име. Људи из побуњених дистрикта су се ,,ругали” Kапитолу, то јест они су говорили против капитолске власти. Kада је Kапитол схватио да су птице опасне за њих, они су их престали производити, и почели убијати. Исто тако су, схвативши да су побуњеници опасни за њихову апсолутистичку власт, Kапитолци  зауставили побуну и тешко казнили побуњене дистрикте.
Након прогона од стране Kапитола, ругалице су изгубиле способност говора. На сличан начин су и људи из побуњених дистрикта изгубили право слободног говора, изгубили право мисли. Оно што их дефинитивно повезује јесте њихова заједничка жеља за слободом, од које никада неће одустати.

 

ЕСЕЈ – ИГРЕ ГЛАДИ

14.Шта мислиш зашто је ауторка изабрала да исприча причу из Кетнисиног угла? Како би то испричао Катон или неки други, добро утренирани Трибут из богатог дистрикта? Колико би прича била другачија да је испричана из Питиног угла?  30

Читајући роман “ Игре глади „ имала сам утисак као да се ја управо налазим на том месту дочараном у књизи, ово је једини роман који сам прочитала лако и са узбуђењем, када год бих затворила књигу једва бих чекала да наставим да читам сутрашњег дана.

Највише ми се свидело у роману како је писац створио лик Кетнис, храбру, вешту и сналажљиву. Мислим да је ово животно искуство савршено испричано из Кетнисиног угла, по мом мишљењу да је написана из нечијег другог погледа прича не би била тако дочарана. Јер нико се није жртвовао осим Кетнис, она је једино тако нешто храбро урадила, сви остали су или изабрани или су се сами пријавили за то јер су утренирани. Да је роман писан из Питиног угла не би било толико занимљиво, јер он није био вешт ни у чему осим маскирању, да је из његовог погледа испричан овај догађај роман би више био љубавни, јер је он све што је радио, радио за Кетнис, стално је мислио о њој, вероватно би било много више описа њихових сусрета или Кетнисиног изгледа.

Да је роман испричан из угла неког трибута који је био каријеристе, прича не би била узбудљива. Каријеристи су се за то искуство спремали од почетка свог живота, знали су шта их чека и на то су били спремни, када би неко погинуо или био убијен они се не би потресли, они су били спремни да убију без икаквог оклевања, то је управо разлог због кога је роман најбоље написан из Кетнисиног угла, она није била спремна да убије на почетку књиге, није очекивала да ће се жртвовати због Прим, у арени користила је вештине које је научила у дистрикту 12, а управо те вештине су је одржале у животу.

Роман “Игре глади“ препоручила бих свакој следећој генерацији. Доживљај који сам имала док сам читала овај роман не може се описати. Књига је много узбудљива, такође нас може научити многим стварима у данашњем свету. Ако волите романе са авантурама и занимљивим животним искуствима, овај роман би дефинитивно требало да прочитате.

MИА КОКАИ VII-3

 

Advertisements

Припрема за следећу недељу – задаци против грипе:)

Драги седмаци,

да не бисмо баш изгубили време, ево вам задаци који ће вам одржати фокус на ономе што смо радили протеклих недеља. Најпре вештина читања, а онда граматика, добро ће вам доћи. Задатке преузмитеовде

Развој словенске писмености – додатак

На часу смо  објашњавали  друштвено-политичке и историјске прилике које су пратиле рађање старословенског језика. Наиме, истакнуто је  да су се Словени по досељавању на Балкан изложили двама утицајима: грчког језика из Цариграда и латинског из Рима, док су опет Западни Словени били изложени утицају германских држава.

Отуда је великоморавски кнез Растислав затражио помоћ од византијског цара Михаила да пошаље мисионаре који ће међу Словенима ширити писменост. У Моравску 863. године стижу учена браћа Константин (Ћирило) и Методије. Ова година се узима као година почетка словенске писмености. Браћа су познавала говор Словена из околине Солуна, али су и учили грчки алфабет. Уочи доласка међу Словене, Ћирило је саставио прво словенско писмо – ГЛАГОЉИЦУ. Браћа су стандардизовала старословенски језик као први књижевни језик свих Словена. Они су на старословенски језик превели Библију и друге црквене књиге. Речи које нису знали на словенском језику градили су по узору на грчки. Важно је нагласити да је старословенски језик био језик искључиво писане комуникације.

Рад Ћирила и Методија био је отежан отпором који су пружали латинско и немачко свештенство, које није хтело да прихвати да Библија може бити написана неким другим језиком осим латинским и грчким. Рад ове двојице мисионара наставили су њихови ученици. Након смрти Ћирила и Методија рад њихових ученика наставио се у Охриду и Преславу (Бугарска). Ученици су створили ћирилицу, коју су тако назвали Ћирилу у част. До 12. века у употреби су била оба писма, али је тада ћирилица потиснула глагољицу.

images                  download

 

Ми смо крштен народ а још увек немамо учитеља. Не разумемо ни грчки ни латински… Не разумемо писана слова нити њихово значење; зато нам пошаљите учитеље који ће нас упознати с речима Писма и њиховим значењем“ (Растислав, моравски кнез, 862. н. е.)

ДАНАС преко 435 милиона људи који говоре једним од словенских језика имају неки превод Библије на свом матерњем језику.* Од тога 360 милиона користи ћирилично писмо. Међутим, пре 12 векова није постојао ни писани језик нити азбука на дијалектима предака ових људи. Они који су помогли да се ова ситуација поправи били су Ћирило и Методије, два рођена брата.  Ко су били ови људи, и с којим су се препрекама суочили?

„Филозоф“ и поглавар

Ћирило (827-869. н. е., првобитно зван Константин) и Методије (825-885. н. е.) родили су се у једној аристократској породици у Солуну (Грчка). Солун је тада био двојезичан град; тамошњи становници су говорили грчки и један облик словенског језика. Присуство бројних Словена, и блиска веза између солунског становништва и околних словенских заједница пружили су Ћирилу и Методију прилику да се блиско упознају с овим језиком Јужних Словена. Један писац Методијеве биографије помиње чак и то да је њихова мајка била словенског порекла.

Након очеве смрти, Ћирило се преселио у престоницу Византијског царства, Константинопољ. Тамо је студирао на царском универзитету заједно са будућим византијским царом Михаилом и дружио се са истакнутим професорима. Био је библиотекар у чувеној Аја Софији, најистакнутијем црквеном здању на Истоку, а касније је био професор филозофије. У ствари, због својих академских достигнућа, Ћирило је добио надимак Филозоф.

Методије је у међувремену градио каријеру у истој бранши као и његов отац — у политичкој администрацији. Дошао је до звања архонта (поглавара) једне пограничне византијске области где су живели многи Словени. Међутим, повукао се у један манастир у Битинији (Мала Азија). Тамо му се 855. н. е. придружио и Ћирило.

Позив из Моравске

Године 862. н. е., Растислав, кнез Моравске (подручје данашње источне Чешке, западне Словачке и западне Мађарске), послао је византијском цару Михаилу III молбу која је цитирана на почетку овог чланка — да пошаље учитеље Писма.

Цар је решио да у Моравску пошаље Ћирила и Методија. Гледано с академске, образовне и лингвистичке стране, ова два брата су била добро оспособљена да предводе такву мисију. Један биограф из деветог века каже нам да је цар подстичући их да иду у Моравску, резоновао: „Ви сте обојица Солунци, а сви Солунци причају чист словенски.

Рођена је азбука и библијски превод

Током месеци пре одласка, Ћирило се припремао за мисију тако што је састављао писмо за Словене. Каже се да је имао истанчано ухо за фонетику. Тако је користећи грчка и хебрејска слова покушао да створи слово за сваки гласовни звук на словенском.

Ћирило је истовремено покренуо и један брзи програм превођења Библије. Једно предање каже да је рад започео превођењем с грчког на словенски прве фразе Јовановог јеванђеља: „У почетку беше Реч…“

„Као вране на сокола“

Ћирило и Методије су 863. н. е. започели своју мисију у Моравској, где су били срдачно дочекани. Њихов посао је поред превођења библијског и литургијског текста обухватао и поучавање групе домаћег становништва новоствореном словенском писму.

Међутим, није све било лако. Франачко свештенство у Моравској жестоко се противило коришћењу словенског језика. Они су се држали теорије о три језика, тврдећи да су за коришћење у обожавању прихватљиви само латински, грчки и хебрејски. У нади да ће добити подршку папе за овај нови писани језик који су створили, браћа су 867. н. е. отишла у Рим.

На путу до тамо, Ћирило и Методије су се у Венецији сусрели с једном групом романских свештеника који су били поборници теорије о три језика. Један средњовековни биограф који је писао о Ћирилу каже нам да су се локални бискупи, свештеници и калуђери обрушили на њега као „вране на сокола“.

Кад су браћа најзад стигла у Рим, папа Адријан II је у потпуности подржао коришћење словенског. У Риму се Ћирило после неколико месеци озбиљно разболео. За непуна два месеца умро је у 42. години живота.

Новогодишњи поклон

Срећна Нова 2019. година!

Е, овако: ко први овде остави коментар, тачан одговор на питање, добија петицу у дневник чим пођемо у школу. Питање је за све узрасте:

Шта значи придев ПРЕПРЕДЕН?

Дајте синониме, порекло речи, њену фигуративност…

Питање само за седмаке: Ко је Препредена?

Баш да видим ко посећује блог преко распуста! Пошто су два питања постављена, могуће су и две петице, ако су одговори раздвојени.

Дескрипција – око за детаљ

Одлични примери за писање дескриптивног есеја:

 

Стари породични ормар

Са улаза куће може се видети један запуштени ормар. Налази се на крају ходника, приљубљен уза зид.

На вратима ормара се налазе многобројне комплексне резбарије. Тежину ормара издржавају четири ножице у облику кугли. Ручкице за отварање сачињене су од гвожђа, такође изрезбарене, а целокупан ормар је израђен од ораховог дрвета и премазан је сјајним лаком за дрво, сада испуцалим и без сјаја. Том бојом се ормар уклапа са осталим комадима намештаја који га окружују. При отварању ормара,  може се чути шкрипање зарђалих и недовољно подмазаних шарки.

Ентеријерални део ормара је застарео, мрачан и пун прашине, баш као и екстеријерални део. На горњој половини је постављена метална шипка која издржава тежину многобројних офингера. Офингери су сачињени од танких, искривљених жица. На офингерима висе разноразни капути, а на дасци која је постављена изнад металне шипке се може наћи колекција старомодних шешира и неколико зимских капа.

Доњи део ормара садржи десет пари обуће за свакакве прилике и временске услове. На самом врху ормара, једна увела ружа у стакленој орнаментисаној вази, а око ње се налази свака латица коју је она испустила.

Милица Буцаловић, 7-3; децембар 2018.

Ана Франк – подсетник уз лектиру

ДНЕВНИK АНЕ ФРАНK

http://linoit.com/users/srpskiuvasinoj/canvases/Ana%20Frank?inner=1

Kо је била Ана Франк – истраживачки задаци:

  • Породица
  • Пријатељи и школа
  • Град у коме је живела
  • Теме о којима је размишљала у првој половини дневника
  • Промене у свету о којима слуша
  • Промене које доживљава током времена

ана

 

Десет ствари које би требало да знаш о Анином дневнику:

  1. године објављен је дневник тинејџерке која је својим писањима помогла свету да разуме како је било сакривати се од нациста с породицом у Амстердаму, само зато што су били Јевреји. Њен дневник је у међувремену постао лектира деци широм света, и продат је у више од 30 милиона примерака и преведен на 67 језика.

 

Чак и ако сте прочитали књигу, а поготово ако нисте, ових десет ствари би требало да знате о Анином дневнику:

  1. ‘Дневник’ који је Ана добила за 13. рођендан уствари је био аутограм књижица

Али Ана је одлучила да би се боље могао користити као дневник. Након што је испунила ту књижицу, исписала је још две бележнице., па је ‘напунила’ 360 листова папира својим мислима.

  1. Ана је већину дневника писала у облику писама особи названој Kити

Неки верују да је Kити Анина пријатељица пре рата – Kејт ‘Kити’ Егиди, док други верују да је реч о имену из њених најдражих књига ‘Јооп тер Хеул’, у којој се пријатељица главног лика зове Kити.

  1. Ана и њена породица пронађени су након што их је одао неко (а до данас се не зна ко) ко је знао где се крију

Немачки полицајци упали су и ухапсили их 4. августа 1944. године, а полицајац који их је ухапсио, Kарл Силбербауер, накнадно је изјавио да се сећа хапшења и да је чак рекао Анином оцу да има лепу кћи. 1963. кад је откривен овај његов чин, Kарл је суспендован са посла.

  1. Ана је умрла у Берген-Белсен концентрационом логору, али не у гасним коморама

 Пре тога јој је мајка умрла од глади, сестра од тифуса, и веровала је да јој је и отац погинуо пре него што је и сама умрла у марту 1945. године од тифуса. Логор су неколико недеља касније ослободили Британци.

  1. Од осморо људи који су се сакривали заједно – Ана, њена сестра, родитељи, обитељ Ван Пелс и мушкарац Фриц Пфефер – само је једна особа преживела

Анин отац Ото Френк преживео је Аушвиц и ослободили су га совјетски војници у јануару 1945.

  1. Ото Френк добио је кћерин дневник од Миепе Гиесе, једне од неколицине Холанђана који су помогли у сакривању Франк породице

Гиес је сакрила дневнике након што је војска одвела Ану, и надала се да ће их једног дана вратити девојчици.

 

  1. Да је Миеп прочитала дневнике, никад не би угледали светлост дана

Гиес је касније признала да би у случају да је знала шта пише у њима одмах уништила дневнике, јер су се спомињали по имену сви који су им помагали у сакривању.

  1. Дневник Ане Франк често се налази на листи контроверзних књига, али не из разлога на које бисте помислили

У књизи постоје делови у којима Ана показује знатижељу о својој анатомији. Више су смешни него порнографски, као што неки истичу: „Постоје мали набори коже свуда около, па једва можеш наћи то. Мала рупица испод је толико мала да уопште не могу да замислим како у њу може ући мушкарац, а камоли да оданде изађе цела беба!“

  1. А то чак и није најглупљи разлог зашто су људи покушавали да забране књигу у школама
  2. године једна школа у Алабами покушала је да забрани књигу јер је ‘депресивна’.
  3. Неки сматрају да је дневник лажан

Kако би се спречиле ове гласине, анализиран је рукопис, лепак,мастило и папир. Ништа није указивало да је реч о лажном дневнику.

 

https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2015&mm=06&dd=14&nav_id=1004077

 

Пронађите додатни материјал и обогатите Анину причу и судбину, као и своје знање о изузетно трагичном времену прошлог века.

Домаћи задатак за петаке

БАЈКА О РИБАРУ И РИБИЦИ (A.С. Пушкин)

рибар

У далекој земљи некој,
иза брда, иза гора
на обали сињег мора
колиба је била једна
врло стара, трошна, бедна.
У њој живи деда стари
крпи мрежу и рибари,
а баба му ручак кува
и колибу она чува.
Наоколо нигде света,
нико туда да прошета.
Тридесет и више лета
живе они тако сами,
деда пеца, баба чами.
Једно јутро (беше тмурно)
деда мрежу узе журно.
Баби рече: -Ручак кувај,
кућу чувај,
а ја одох по свој чамац.
Понео сам добар мамац,
Па се надам, нећу крити,
да ће данас рибе бити.
Навезе се он на море
у освитак беле зоре.
Мрежу баца, па се слади,
руке трља, браду глади,
али мрежу – празну вади,
не зна више шта да ради.
Сунце зађе, већ се смрачи
И небо се наоблачи,
али рибе нигде нема
и деда се кући спрема.
Тад још једном мрежу спусти,
са чела му облак густи
растури се и нестаде.
У мрежу му риба паде.
Необична риба нека,
гледа у њу с чудом дека.
Велика је пола хвата,
а сјаји се к’о од злата.
Да би чудо било веће,
риба људским гласом рече:
-Што год тражиш, ја ћу дати,
само ме у море врати.
Испунићу жељу твоју
– било коју.
Сад се деда милостиви,
пусти рибу нека живи,
али жељу он не рече.
Спустило се већ и вече
кад се кући врати деда,
а баба га мрко гледа,
па ће рећи:
-Седи овде покрај пећи.
Донео си празну торбу,
јешћеш сада само чорбу.
Деда седе
И, док топлу чорбу једе,
поче да јој, тако с реда,
чудан случај приповеда.
Кад је баба чула ово,
одржа му страшно слово:
-Од муке ћу сада пући.
Тебе, деда, треба тући.
Што си тако луцкаст био,
па си рибу испустио?
Натраг хитај, жури, јури.
Корито ми старо цури;
нека риба како знаде,
одмах мени ново даде.
И у тмини црној, густој,
на обали морској пустој,
у пучине бескрај гледа
и позива рибу деда.
– Ој, рибице, где си да си,
дођи сада, мене спаси.
Узбурка се сиње море
и исплива риба горе.
Морске вале репом сече,
људским гласом она рече:
-Кажи деда, своју жељу,
па се врати у постељу.
И деда јој онда рече
каква жеља бабу пече.
-Иди кући, деда, само,
корито ће бити тамо.
Обећање риба даде
и у трену већ нестаде.
Чим се деда кући врати,
до корита одмах сврати,
а корито, лепо, ново.
Но, баба му рече ово:
-Имам сада жељу врућу
хоћу сутра нову кућу.
Не буде ли кућа нова,
овде више немаш крова,
већ одавде ти се сели,
чујеш шта ти баба вели.
И ујуру деда пође,
на обалу морску дође
па повика рибу гласно
и рече јој сасвим јасно
ту бабину жељу нову.
-Испунићу ти жељу ову-
риба рече
и- утече.
Када кући дође деда,
он у чуду само гледа:
од колибе све од прућа
створила се нова кућа.
Крај прозора баба седи
и строго му сад беседи:
-Нећу више кућу ову,
имам опет жељу нову.
Хоћу сада кућу другу!
Хоћу у њој безброј слугу.
Оде деда, рибу зове
да јој жеље каже нове .
Узбурка се сиње море
и исплива риба горе.
Чула риба шта га мори,
па овако њему збори:
-Иди одмах баби кажи,
испунићу све што тражи.
Сазидаћу кућу другу,
биће у њој безброј слугу.
Риба рече
и – утече.
Весела је баба била,
жеља јој се испунила.
Добила је кућу другу,
а служе је безброј слугу.
Али деда баш зло прође.
Чим он натраг кући дође,
злобна баба викну само.
-Слуге моје, хај’те тамо!
Одведите овог старца
сад у шталу код магарца.
Живи деда и у штали,
на судбу се он не жали.
То је било у недељу
кад испуни баби жељу,
али, ето, већ у среду
слуге опет зову деду:
-Хајде, деда, баба зове,
има, каже, жеље нове.
Мал’ од чуда није пао
кад је бабу саслушао:
-Сместа иди, рибу тражи
и жељу јој моју кажи.
Сад царица ја ћу бити,
то ми мора испунити!
Оде деда, рибу зове
и говори речи ове:
-Аој, рибо, муке веље,
баба има нове жеље.
Постала је сасвим луда,
тражи опет свака чуда.
А ја, ето, немам куда,
морам да те зовем, молим,
да јој ћуди удовољим.
Чула риба шта он жели,
па овако њему вели:
-И то ће се остварити,
царица ће баба бити.
Тако рече
и-утече.
Царица је баба била,
на њој само чиста свила.
И бисери око врата
и прстење све од злата.
Блага силног она има,
заповеда сада свима.
Кад у петак паде вече,
тад слугама баба рече:
-Доведите оног старца,
у штали је код магарца.
А кад деда пред њу клече,
строго она њему рече:
-Иди сада рибу тражи,
па јој царску жељу кажи.
Досадно ми царство ово,
хоћу опет царство ново.
На дну мора хоћу сада
да ми буде нова влада.
Златна риба, а не друга,
да ми лично буде слуга.
Хајде, старче, не пркоси,
царску жељу риби носи.
Када рибу дозва деда,
он понизно у њу гледа,
па јој вели:
-Мене, рибо, не весели
што опет теби ходим,
морам баби да угодим.
Снашла су ме грдна чуда.
Јесте моја баба луда,
али не смем да се гложим,
морам с њоме да се сложим.
Жељама јој никад краја.
Два дана јој царство траја,
а већ неће царство ово,
тражи,вели, царство ново.
На дну мора хоће сада
безумница да завлада.
Ово царство да јој пружиш
и ти лично да јој служиш.
Када ово каза деда,
риба њега само гледа.
Ћути риба, реч не рече,
праћакну се и утече.
Чека деда, чека тамо
све док није данак сван’о,
али рибе нема више,
деду наде напустише.
Он уморан пође кући
крај обале посрћући.
Кад се близу куће нађе,
не могаде да се снађе.
Двора сјајног више нема,
пред колибом баба дрема.
Гледа деда чудо ово
– ни корито није ново.
Нескромне су жеље биле,
па се нису испуниле.

Задатке можете да отворите ОВДЕ