Развој словенске писмености – додатак

На часу смо  објашњавали  друштвено-политичке и историјске прилике које су пратиле рађање старословенског језика. Наиме, истакнуто је  да су се Словени по досељавању на Балкан изложили двама утицајима: грчког језика из Цариграда и латинског из Рима, док су опет Западни Словени били изложени утицају германских држава.

Отуда је великоморавски кнез Растислав затражио помоћ од византијског цара Михаила да пошаље мисионаре који ће међу Словенима ширити писменост. У Моравску 863. године стижу учена браћа Константин (Ћирило) и Методије. Ова година се узима као година почетка словенске писмености. Браћа су познавала говор Словена из околине Солуна, али су и учили грчки алфабет. Уочи доласка међу Словене, Ћирило је саставио прво словенско писмо – ГЛАГОЉИЦУ. Браћа су стандардизовала старословенски језик као први књижевни језик свих Словена. Они су на старословенски језик превели Библију и друге црквене књиге. Речи које нису знали на словенском језику градили су по узору на грчки. Важно је нагласити да је старословенски језик био језик искључиво писане комуникације.

Рад Ћирила и Методија био је отежан отпором који су пружали латинско и немачко свештенство, које није хтело да прихвати да Библија може бити написана неким другим језиком осим латинским и грчким. Рад ове двојице мисионара наставили су њихови ученици. Након смрти Ћирила и Методија рад њихових ученика наставио се у Охриду и Преславу (Бугарска). Ученици су створили ћирилицу, коју су тако назвали Ћирилу у част. До 12. века у употреби су била оба писма, али је тада ћирилица потиснула глагољицу.

images                  download

 

Ми смо крштен народ а још увек немамо учитеља. Не разумемо ни грчки ни латински… Не разумемо писана слова нити њихово значење; зато нам пошаљите учитеље који ће нас упознати с речима Писма и њиховим значењем“ (Растислав, моравски кнез, 862. н. е.)

ДАНАС преко 435 милиона људи који говоре једним од словенских језика имају неки превод Библије на свом матерњем језику.* Од тога 360 милиона користи ћирилично писмо. Међутим, пре 12 векова није постојао ни писани језик нити азбука на дијалектима предака ових људи. Они који су помогли да се ова ситуација поправи били су Ћирило и Методије, два рођена брата.  Ко су били ови људи, и с којим су се препрекама суочили?

„Филозоф“ и поглавар

Ћирило (827-869. н. е., првобитно зван Константин) и Методије (825-885. н. е.) родили су се у једној аристократској породици у Солуну (Грчка). Солун је тада био двојезичан град; тамошњи становници су говорили грчки и један облик словенског језика. Присуство бројних Словена, и блиска веза између солунског становништва и околних словенских заједница пружили су Ћирилу и Методију прилику да се блиско упознају с овим језиком Јужних Словена. Један писац Методијеве биографије помиње чак и то да је њихова мајка била словенског порекла.

Након очеве смрти, Ћирило се преселио у престоницу Византијског царства, Константинопољ. Тамо је студирао на царском универзитету заједно са будућим византијским царом Михаилом и дружио се са истакнутим професорима. Био је библиотекар у чувеној Аја Софији, најистакнутијем црквеном здању на Истоку, а касније је био професор филозофије. У ствари, због својих академских достигнућа, Ћирило је добио надимак Филозоф.

Методије је у међувремену градио каријеру у истој бранши као и његов отац — у политичкој администрацији. Дошао је до звања архонта (поглавара) једне пограничне византијске области где су живели многи Словени. Међутим, повукао се у један манастир у Битинији (Мала Азија). Тамо му се 855. н. е. придружио и Ћирило.

Позив из Моравске

Године 862. н. е., Растислав, кнез Моравске (подручје данашње источне Чешке, западне Словачке и западне Мађарске), послао је византијском цару Михаилу III молбу која је цитирана на почетку овог чланка — да пошаље учитеље Писма.

Цар је решио да у Моравску пошаље Ћирила и Методија. Гледано с академске, образовне и лингвистичке стране, ова два брата су била добро оспособљена да предводе такву мисију. Један биограф из деветог века каже нам да је цар подстичући их да иду у Моравску, резоновао: „Ви сте обојица Солунци, а сви Солунци причају чист словенски.

Рођена је азбука и библијски превод

Током месеци пре одласка, Ћирило се припремао за мисију тако што је састављао писмо за Словене. Каже се да је имао истанчано ухо за фонетику. Тако је користећи грчка и хебрејска слова покушао да створи слово за сваки гласовни звук на словенском.

Ћирило је истовремено покренуо и један брзи програм превођења Библије. Једно предање каже да је рад започео превођењем с грчког на словенски прве фразе Јовановог јеванђеља: „У почетку беше Реч…“

„Као вране на сокола“

Ћирило и Методије су 863. н. е. започели своју мисију у Моравској, где су били срдачно дочекани. Њихов посао је поред превођења библијског и литургијског текста обухватао и поучавање групе домаћег становништва новоствореном словенском писму.

Међутим, није све било лако. Франачко свештенство у Моравској жестоко се противило коришћењу словенског језика. Они су се држали теорије о три језика, тврдећи да су за коришћење у обожавању прихватљиви само латински, грчки и хебрејски. У нади да ће добити подршку папе за овај нови писани језик који су створили, браћа су 867. н. е. отишла у Рим.

На путу до тамо, Ћирило и Методије су се у Венецији сусрели с једном групом романских свештеника који су били поборници теорије о три језика. Један средњовековни биограф који је писао о Ћирилу каже нам да су се локални бискупи, свештеници и калуђери обрушили на њега као „вране на сокола“.

Кад су браћа најзад стигла у Рим, папа Адријан II је у потпуности подржао коришћење словенског. У Риму се Ћирило после неколико месеци озбиљно разболео. За непуна два месеца умро је у 42. години живота.

Advertisements

Новогодишњи поклон

Срећна Нова 2019. година!

Е, овако: ко први овде остави коментар, тачан одговор на питање, добија петицу у дневник чим пођемо у школу. Питање је за све узрасте:

Шта значи придев ПРЕПРЕДЕН?

Дајте синониме, порекло речи, њену фигуративност…

Питање само за седмаке: Ко је Препредена?

Баш да видим ко посећује блог преко распуста! Пошто су два питања постављена, могуће су и две петице, ако су одговори раздвојени.

Дескрипција – око за детаљ

Одлични примери за писање дескриптивног есеја:

 

Стари породични ормар

Са улаза куће може се видети један запуштени ормар. Налази се на крају ходника, приљубљен уза зид.

На вратима ормара се налазе многобројне комплексне резбарије. Тежину ормара издржавају четири ножице у облику кугли. Ручкице за отварање сачињене су од гвожђа, такође изрезбарене, а целокупан ормар је израђен од ораховог дрвета и премазан је сјајним лаком за дрво, сада испуцалим и без сјаја. Том бојом се ормар уклапа са осталим комадима намештаја који га окружују. При отварању ормара,  може се чути шкрипање зарђалих и недовољно подмазаних шарки.

Ентеријерални део ормара је застарео, мрачан и пун прашине, баш као и екстеријерални део. На горњој половини је постављена метална шипка која издржава тежину многобројних офингера. Офингери су сачињени од танких, искривљених жица. На офингерима висе разноразни капути, а на дасци која је постављена изнад металне шипке се може наћи колекција старомодних шешира и неколико зимских капа.

Доњи део ормара садржи десет пари обуће за свакакве прилике и временске услове. На самом врху ормара, једна увела ружа у стакленој орнаментисаној вази, а око ње се налази свака латица коју је она испустила.

Милица Буцаловић, 7-3; децембар 2018.