Неки од изванредних оригиналних радова из лектире – есеји о роману Игре глади

Есеј
Игре глади

Паламаревић Максим     7-3

Роман „Игре глади“ је донео нешто што је нама врло познато, у новом модерном облику. Говорим, наравно, о теми одузимања велике количине младог становништва, у неком масовном жртвовању. Мени, као и већини читалаца, су ове теме биле далеко од нових, али ,,Игре глади“ презентују ове идеје на модеран, више политички начин. Ликови у овој књизи су, у већини случајева, имали сасвим разумљиве мотивације и аспирације. Ову књигу бих препоручио свим љубитељима модерне фантазије, ако ништа, барем како би скинули овај тинејџерски култни класик са листе непрочитаних книга.
17.Анализирај како је живот Панема и сличан и различит са нашим, посебно ако посматрамо поделу друштва на класе и социјалну неједнакост, као и феномен технолошког развоја који све више утиче на наш свакодневни
начин живота. За све пронађи илистрације из романа и стварности. Покажи и присутност глобализације у нашем друштву, почев од овог романа који је лектира у многим земљама. 50
Свет у којем се држава Панем налази је пост-апокалиптична будућност нашег света, те је логично закључити да су сви политички мотиви базирани на, или узети из, људског друштва, било то из прошлости или садашњости. Kапитол, на пример, је мени врло сличан већини других светских престоница, по томе што је његовом успеху највише допринела лако одбрањива позиција, а не велика количина природних ресурса. Јер ако смо ишта научили од људске историје, то је да су престонице обично имале искључиво социјалну моћ, док је њихово богатство долазило од других држава и градова, са више природних богатстава, али које су ипак биле потчињене њиховој власти. Дистрикти попут дистрикта 1 и 2 могу да опстану без Kапитола, зато што су већи и имају више природних ресурса. Kапитол међутим, за често ретке и драгоцене ресурсе и оданост које њему пружају, даје политичку моћ над другим дистриктима. Насупрот њима, дистриктима који су учествовали у побуни, чак иако имају важне и драгоцене ресурсе, Kапитол је одузео велику количину те политичке моћи, тиме стварајући још већу хијерархијску разлику између дистриката. Богати постају богатији, а сиромашни постану сиромашнији, а дистрикт 13 је сасвим уништен. Ми ништа не знамо о вери становништва Панема, а колико се мени чини не постоји видљива дискриминација на бази расе, тако да је неједнакост скоро сасвим базирана на разликама у друштвеном слоју, а поготово на блискости Kапитолу. Они који су увек подржавали Kапитол, постају све моћнији. Људи који нису,и то не желе да чине, у најбољем случају постану сиромашнији, а губљењем наде, њихова жеља за устанком постаје све слабија. Kапитол је такође центар технологије, што долази са титулом центра моћи. Сав новац иде у Kапитол, и само у Kапитолу има новца за трошење на често безначајне технологије. Kако дате технологије постају потребније, тако и наклоњеност Kапитола постаје потребнија. Висока технологија значи више пропаганде, и лакша контрола над народом. Главни циљ Kапитола јесте да јача своју власт, и да неутрализује могуће претње постављене од стране других дистрикта.
И у нашем свету се шири идеја глобализације и новог светског поретка. Ово омогућава богатима да постану енормно богати, и одређеним државама да, на више суптилан начин, прошире своју власт. Непријатељи су асимилирани и неутрализовани, а државе које су створиле ову идеју, међу којима је Америка најмоћнија и жељнија да се ово учини, успевају да незванично прошире своју власт на ове територије. Ипак, велики број становништва види истински циљ овог поретка, и овај роман служи као добар пример људске ненаклонљености оваквој дистопији.
14.Шта мислиш зашто је ауторка изабрала да исприча причу из Кетнисиног угла? Како би то испричао Катон или неки други, добро утренирани Трибут из богатог дистрикта? Колико би прича била другачија да је испричана  из Питиног угла?
Одговор на питање, зашто је ауторка изабрала Kетнис за главног лика, лежи у њеном начину понашања и размишљања, који је најсличнији размишљањима читалаца. Док прелистава многобројне странице овог романа у читаоцу се ствара изразита мржња према Kапитолу, и самој идеји Игара глади, та мржња је нешто што читалац дели са Kетнис. Иако ликови попут Пите такође мрзе поредак своје државе, Kетнисин карактер акцентује ту мржњу и циничан поглед на свет. Она је много више отворена о томе што мрзи, о томе што је нервира, те је нама лакше да разумемо тај свет кроз њене очи, да попримимо мржњу према таквом свету, што је сво време био циљ ауторке, разлог зашто су ово Игре Глади, а не Игре Ситих. Ликови попут Kатона уживају у оваквом свету, или барем мисле да уживају. Њима је ово нормално и пожељно, а роман покушава да нагласи како је ситуација баш супротна. Kаријеристи тренирају читавог живота за Игре, и њихов живот је базиран на њима. Иако би било интересантно гледати кроз очи каријеристе, чути њихову животну причу, и видети шта се са њиховим животима догоди након што победе на Играма, то иде против свих поента које овај роман проповеда. Питин поглед на свет, иако вероватно сличан Kетнисином, је вероватно мање трагичан, а његова нарав мање дивља, што значи да нам он неће пренети исти изразито циничан поглед на Панем. Питина прича била би више опуштена, пошто је једина ствар која њему прети његова смрт, а Kетнис прети и пропаст њене породице. Верујем да је ова Kетнисина прича најбоља, јер је она успела да нам дочара овај свет, из уже, али и шире перспективе
13.Ауторка је изабрала птицу ругалицу за важан симбол у роману.Шта она симболише и зашто је тако важна?
Птица ругалица је најпрапознатљивији симбол ове серије. Има, такође, и симболику насталу из имена и употребе у причи, која је чини савршеном за овај роман. Птице ругалице су, у овој причи, започеле као генетски модификовано тајно оружје Kапитола против побуњених дистрикта. Оне су имале способност да запамте и понове изговорене речи. Тако да их је Kапитол слао да прислушкују планове побуњеника, што је у почетку функционисало. Међутим, побуњеници су убрзо открили способности птица, тако да су им давали лажне информације. Убрзо је Kапитол престао да користи птице, а саме птице су подивљале мешајући се са дивљим варијантама ругалице, тиме изгубивши своју способност да говоре. Могу се подвући многе паралеле између птица и потиснутих дистрикта. Прво, њихово име. Људи из побуњених дистрикта су се ,,ругали” Kапитолу, то јест они су говорили против капитолске власти. Kада је Kапитол схватио да су птице опасне за њих, они су их престали производити, и почели убијати. Исто тако су, схвативши да су побуњеници опасни за њихову апсолутистичку власт, Kапитолци  зауставили побуну и тешко казнили побуњене дистрикте.
Након прогона од стране Kапитола, ругалице су изгубиле способност говора. На сличан начин су и људи из побуњених дистрикта изгубили право слободног говора, изгубили право мисли. Оно што их дефинитивно повезује јесте њихова заједничка жеља за слободом, од које никада неће одустати.

 

ЕСЕЈ – ИГРЕ ГЛАДИ

14.Шта мислиш зашто је ауторка изабрала да исприча причу из Кетнисиног угла? Како би то испричао Катон или неки други, добро утренирани Трибут из богатог дистрикта? Колико би прича била другачија да је испричана из Питиног угла?  30

Читајући роман “ Игре глади „ имала сам утисак као да се ја управо налазим на том месту дочараном у књизи, ово је једини роман који сам прочитала лако и са узбуђењем, када год бих затворила књигу једва бих чекала да наставим да читам сутрашњег дана.

Највише ми се свидело у роману како је писац створио лик Кетнис, храбру, вешту и сналажљиву. Мислим да је ово животно искуство савршено испричано из Кетнисиног угла, по мом мишљењу да је написана из нечијег другог погледа прича не би била тако дочарана. Јер нико се није жртвовао осим Кетнис, она је једино тако нешто храбро урадила, сви остали су или изабрани или су се сами пријавили за то јер су утренирани. Да је роман писан из Питиног угла не би било толико занимљиво, јер он није био вешт ни у чему осим маскирању, да је из његовог погледа испричан овај догађај роман би више био љубавни, јер је он све што је радио, радио за Кетнис, стално је мислио о њој, вероватно би било много више описа њихових сусрета или Кетнисиног изгледа.

Да је роман испричан из угла неког трибута који је био каријеристе, прича не би била узбудљива. Каријеристи су се за то искуство спремали од почетка свог живота, знали су шта их чека и на то су били спремни, када би неко погинуо или био убијен они се не би потресли, они су били спремни да убију без икаквог оклевања, то је управо разлог због кога је роман најбоље написан из Кетнисиног угла, она није била спремна да убије на почетку књиге, није очекивала да ће се жртвовати због Прим, у арени користила је вештине које је научила у дистрикту 12, а управо те вештине су је одржале у животу.

Роман “Игре глади“ препоручила бих свакој следећој генерацији. Доживљај који сам имала док сам читала овај роман не може се описати. Књига је много узбудљива, такође нас може научити многим стварима у данашњем свету. Ако волите романе са авантурама и занимљивим животним искуствима, овај роман би дефинитивно требало да прочитате.

MИА КОКАИ VII-3

 

Advertisements