Развој српског језика

ИНДОЕВРОПСКИ  ЈЕЗИК

Индоевропски је огромна језичка породица (око 150 језика) којој припадају словенски, германски, романски, балтички, келтски, албански, грчки јерменски и индоирански језици.

За општу културу је потребно сналазити се у главним европским групама (што сте одлично урадили) и препознавати германске језике (немачки, енглески, норвешки, шведски, дански, холандски…), романску  групу (италијански, ЛАТИНСКИ, француски, шпански, португалски, румунски) као и да знате куда су се ширили ови језици током колонизовања других континената. На часу сте били за десетку!

Важни су и наши суседи Мађари, они су угро-финска група и нису део породице  индоевропских, јер нису сродни ни једном од њих.

Наравно да се ми највише бавимо нашом, словенском породицом језика.

СЕОБЕ

Словени су Балканско острво насељавали током 6 и 7 века. Приликом сеоба Словени су се поделили на три групе ( Јужни, Источни и Западни Словени) које су се кретале у различитим правцима.

Данас Словени су група народа који насељавају трећину процената Европе и велики део Азије.

Источни Словени – Руси, Белоруси, Украјинци

Западни Словени – Пољаци, Чеси, Словаци, Лужички Срби

Јужни Словени – Срби, Хрвати, Словенци, Македонци, Бугари

ЈЕЗИК СЛОВЕНА

У прапостојбини, Словени су говорили једним језиком – прасловенским.

Прасловенски је део индоевропске језичке породице.

Из некада јединственог прасловенског језика, током сеоба развиле су се три језичке групе: јужнословенска, источнословенска и западнословенска група.

За нас је најважнија јужнословенска група језика: српски, хрватски, словеначки, македонски, бугарски и, не заборавите, старословенски.

123

МИСИЈА ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА

Моравски кнез Растислав замолио је византијског цара Михаила да му пошаље учитеље који знају словенски језик, како би Словени примили хришћанство, а он уредио цркву без немачког свештенства које га је притискало.

Пре поласка Ћирило је саставио  ГЛАГОЉИЦУ, ПРВО СЛОВЕНСКО ПИСМО.

Пошто су солунска браћа од детињства познавала језик Словена из околине Солуна, они на тај ДИЈАЛЕКАТ преводе неопходне црквене књиге  и ми га данас називамо СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК.

Ћирило и Методије у Моравску долазе 863. године са сто ученика и ова година се узима за почетак словенске писмености.

Писана реч и књига на народном, словенском  језику имају огроман и пресудан значај у историји свих Словена јер су успели да се духовно и политички афирмишу и представе у Европи.

Германско свештенство се силно противило раду Ћирила и Методија, тврдили су да се Божја реч сме проповедати само на латинском, грчком и немачком.

Након смрти Ћирила, касније и Методија, немачко свештенство ипак протерује њихове ученике из средње Европе, па они настављају рад у јужнословенским земљама, у Бугарској се оснива Кратовска школа, у Македонији Охридска.

Настанак другог, једноставнијег словенског писма, ЋИРИЛИЦЕ, везује се за Климента и Наума Охридског и дуге ученике, крајем 9. века.

РЕДАКЦИЈЕ (РЕЦЕНЗИЈЕ)

45

Књиге су се умножавале преписивањем. Преписивачи су уносили у  старословенску верзију особине свог говора. Током следећа два века стварају се редакције првих текстова Ћирилових и ми препознајемо руску (рускословенски), српску (српскословенски), бугарску (бугарскословенски) редакцију старословенског језика.

У 12. веку у тадашњим српским областима имамо српскословенски језик у књигама. То је доба Немањића, то је језик којим пише свети Сава.

ЗАНИМЉИВОСТ

Сва слова у старословенском су исте величине.

Због озбиљног недостатка материјала за писање, старословенски се писао спојеним речима у сваком реду, често са скраћивањем речи, поготово кад су честе и познате. Тај знак је нацртан као цик-цак линија изнад речи – назива се  титла. 

Такво спојено писање се назива SCRIPTURA CONTINUA.

 

ЗАДАТАК:

Пронађите све писане споменике везане за српскословенски (користите граматике, интернет, друге изворе) и напишите их у коментарима. Ако пронађете сами још неке податке, слободно их допишите, тако се учи.

Advertisements

2 мишљења на „Развој српског језика

  1. Најстарији споменици старословенског језика са српским цртама, писани глагољицом:

    Маријинско јеванђеље (X—XI век)
    Грашковићев одломак (XI век)
    Михановићев одломак

    Најстарији споменици старословенског језика са српским цртама, писани ћирилицом:
    Темнићки натпис (X—XI век)
    Хумска плоча (X—XI век)
    Плоча судије Градише (XII век)
    Натпис на плочи у Полицама крај Требиња (друга половина XII века)

    Најстарије сачуване књиге српске редакције старословенског језика:СРПСКОСЛОВЕНСКИ!
    Мирослављево јеванђеље (око 1185)
    Вуканово јеванђеље (1197—1199)
    Паримејници из прве половине XIII века (Београдски, Хиландарски и Петровградски)
    Братков минеј (1234—1243)
    Требник (крај XIII века)
    Зборник попа Драгоља (почетак XIV века)

    У 10. веку настао је Законик цара Душана, писан српскословенским језиком, који је значајан јер у нјему доминирају елементи српског народног језика.

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s